ЧЕТИРИ КОМЕНТАРА

на чланак  ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ ПРОТИЋ, КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР  Вук Ст. Караџић је био револуционар  Стерија и Караџић су се разишли око правописа. Стерија је полазио од тога да Срби већ имају две ортографије, грађанску и црквену ћирилицу, и да им трећа није потребна

Твртко  пре 2 сата

Стерија, који је био врхунски образован човек, је јасно указивао да Срби имају две ортографије и да је Вуков правопис – једноставно сувишан и да ће произвести – ништа! (надам се да се слажете да после два века можемо закључити да НИСМО најписменији, већ обрнуто готово да ЈЕСМО најнеписменији и најненачитанији у Европи) Стерија је расправљао са Вуком и на тему научне терминологије (ја сад након Вука не знам како би се то уопште рекло на српском -„појмовник“ можда) и залагао се за српске појмове приликом именовања нових ствари. Вук је, наравно, био за интернационалне термине. То је слична полемика као што би била данас. Вук би, на пример, рекао „Computer“, a Стерија „рачунар“. Приметићете да и данас образованији и они који боље знају са „компјутерима“ говоре РАЧУНАР. Они што „висе“ на мрежама – дакле „раја“ – говори „компјутер“. Уместо стваралаца-програмера, постали смо конзументи-корисници.

Драгољуб Збиљић пре 5 сати

Тачно је. Вук Караџић је био „револуционар“, а не „еволуционар“ (што би било корисније и паметније за Србе) највише по два основа. Прво, Вукова тзв. језичка реформа удаљила је језички Србе од самих себе на тај начин што Срби данас не разумеју књижевни српски језик од пре два века. Друго, Вук је сачинио српски књижевни језик у коме се, први пут у историји књижевних језика, сагласио да се тај језик пише различитим писмима (српском ћирилицом и хрватском гајицом. Уз то, он је први потписао текст на језику Срба (видети текст Књижевног договора у Бечу, 1850) хрватском абецедом као самосталном валидном графичком варијантом језика Срба. Из тога је после стотинак година (1954) на Новосадском договору у расправама заузет став да треба постепено српску ћирилицу заменити хрватском латиницом. Тако су српски лингвисти, као приљежни слугани антисрпске и антилингвистичке политике, десетковали српско ћириличко писмо које је данас сведено на остатак о десетак процената и у самој Србији.

Debeli jer  пре 2 сата

Nije mogao Vuk da udalji Srbe od sebe: ni tadašnji običan govornik srpskog nije razumevao tadašnju književnost jer nije ni bila pisana srpskim jezikom. A ako vam ne valja književnost na maternjem jeziku i narodne pesme, uzmite pa uživajte u slavjanoserbskim sočinjenijima.
*

Баштинар пре 3 сата

Ваша анализа Вука,сина Стефана карајџије, је веома добра.У Србији су,готово по правилу,оно који су „шљегли однекуд“, дођоши, влаји, номади,власи или по загорски „дотепенци“, увек били за револуционарне методе, за све испочетка и по „њиној“ памети.Срби баштинари су увек били за еволуцију, за постепено и у складу са наслеђем,јер га и имају.На жалост,данас у Србији, је мање од 20 % становништва које је имало своје предке и своју баштину пре освајања Аустријанаца у периоду 1718-1739.год. Велики део новопридошлих се није „накалемио“ на српско наслеђе, већ је припадност цркви сматрана као и припадност народном бићу. У самом чланку се пренаглашава значај цркве, стављањем у исту раван са породичним задругама, док се о значајнијој „институцији“, породичној заједници, која се разликује од наведене задруге, уопште не помиње.Велики број учених људи ће о овоме писати и говорити а да мало њих има у свом наслеђу пример о ономе о чему пише и говори.Дакле,само еволуција и континуитет „србина спасава“.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s