Novi dom Ben Akibinog duha

 

DUH stare građanske klase: zgrada iz 1929. godine, u senovitoj ulici, u samom centru Beograda, komode i stolovi od punog drveta, predratni sat, slika „Abdulah“, na kojoj je konj pukovnika kraljeve garde Tomića, klavir… Ovo su samo neke od stvari u stanu u Ulici majke Jevrosime, koji je nedavno renoviran i gde se nalazi sedište „Nušić fondacije“ i Srpskog cincarskog društva „Lunjina“.

Fondaciju su osnovali Nebojša Nušić, rođak čuvenog pisca koji je neka svoja dela potpisivao pseudonimom Ben Akiba, i unuk Ivan Predić, sin njegove kćerke Gite. Nebojšin pradeda Konstantin i Alkibijad Nuša (cincarsko ime Branislava Nušića) bili su braća od stričeva.

Godine su prolazile, a familija se sve ređe okupljala na slavama, venčanjima, pogrebima… A onda je Nebojša odlučio da vrati dug svom slavnom prezimenu. Pozvao je Ivana Predića da formiraju fondaciju koja bi okupila sve što je vezano za jednog od najpoznatijih komediografa. Sedište fondacije je renovirano u godini velikog jubileja – 150 leta od rođenja pisca, a vrata za građane širom će otvoriti najesen. Nebojša je upravitelj Fondacije, a Ivan član Upravnog odbora.

– Imamo višegodišnju uspešnu saradnju sa pozorišnim festivalima u Srbiji i regionu (Dani komedije u Jagodini, Nušićevi dani u Smederevu, Nušićijada u Ivanjici…), sa pozorištima koja na repertoaru imaju Nušićeve komade. Fondacija je mesto gde će se razmenjivati mišljenja o Nušićevim delima. Pozorišni režiseri će, na primer, pred gostima „braniti“ svoje viđenje piščevog dela, a kostimografi i scenografi svoju viziju scene i kostima sveprisutnog Nušića – kaže Nebojša.

SVETAO POGLED U BUDUĆNOST – DEDU nikad nisam upoznao jer je umro 19. januara, a ja sam rođen 16. februara 1938. Ali kuća mi je puna njegovih slika, i umetničkih i fotografija, koje su ostale iza majke. Očekujem od Nušićeve fondacije da produži Agino ime i da u njoj stalno vlada pozitivna atmosfera i svetao, a ne mračan, pogled u budućnost – kaže za „Novosti“ Ivan Predić, Nušićev unuk.

Fondacija sarađuje sa školama koje nose piščevo ime, posebno sa istoimenom beogradskom osnovnom školom. Podržava (finansijski, kostimima, scenom, nagradama) njihove dramske sekcije koja afirmišu Agina (tako je porodica zvala Nušu) dela. Sa Filozofskim i Pravnim fakultetom u Beogradu razvijena je saradnja u oblasti retorike, jer je Nušić napisao najbolji domaći udžbenik iz ove discipline.

– Negovaće se besedništvo i retorika. U vezi smo sa nacionalnim teatrom. Prostor smo otvorili i za okupljanje glumaca koje je još od 1938. okupljala Agina kćerka Gita Predić Nušić, u dečjem pozorištu „Roda“. Ideja je da se organizuju i jednočinke ili „stend ap“ komedije, forme koje su male za pozorište, ali inspirativne za prostor koji može da primi tridesetak ljudi – objašnjava dalje Nebojša Nušić.

„Rodino“ pozorište prvu predstavu trebalo je da ima 19. januara 1938. Otkazana je jer je tog dana umro Branislav Nušić. Osnovali su ga kćerka Gita, Milivoj Mima Predić, dramaturg, rođaka Nušićevih Sofija Vukadinović, glumica, i njen suprug Živojin Bata Vukadinović, novinar „Politike“.

Kako je za „Novosti“ kratko potvrdila Renata Ulmanski, koja je kao devetogodišnjakinja startovala na ovoj sceni, ali sebe nikada nije doživljavala kao „Rodinu“ zvezdu, jer je „bilo mnogo zaslužnijih, onih iz prve postave“ – inicijator i pokrovitelj ponovnog okupljanja bio je Jovan Bogdanović iz Beča. Danas je ostalo još desetak umetnika, a sama Ulmanski je ustupila Fondaciji deo nameštaja iz te epohe.

Posle Gitine smrti, gro Aginih stvari predat je Gradu Beogradu, i formiran je Legat Branislava Nušića. Nekoliko ličnih stvari ostalo je u kući u kojoj je živeo, u Šekspirovoj ulici, u kojoj danas živi Ivan Predić.

– Stan u kojoj se nalazi Fondacija moja je dedovina, a na ideju da je formiram navele su me želja da u ovim prostorijama nastavi da živi građanski duh, koji je on toliko negovao, kao i neke „slučajnosti“. Recimo, na Starom gradu u kome živim, nalazi se Narodno pozorište čiji je on bio upravnik, Nušićeva ulica, njegov spomenik, Skadarlija… A moja opština je bratska sa Bitoljem, gde je Nuša bio konzul i diplomata, i sa Skopljem, gde je osnovao Nacionalni teatar, koji je prošle godine renoviran u duhu njegovog idejnog projekta – zaključuje Nebojša Nušić.

 

BURAN NUŠIN ŽIVOT

ALKIBIJAD Nuša osnovao je pozorišta u Skoplju i Prištini, utemeljivač je Pen kluba, pomogao je da nikne Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, osnivač je „Pozorišnih novina“ i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Bio je diplomirani pravnik, redovni profesor na Vojnoj akademiji, ministar kulture u Pašićevoj vladi i konzul u Makedoniji. Sin Ban poginuo je kao jedan od 1300 kaplara, a i sam je tokom Prvog svetskog rata prošao albansku golgotu.

100 GLUMACA „RODE“ KROZ „Rodine“ predstave prošlo je stotinak reditelja, glumaca, baletskih umetnika: Žanka Stokić, Ljubinka Bobić, Kapitalina Erić, Milivoje Živanović, Viktor Starčić, baletski umetnik Milorad Mišković, Katarina Obradović, dugogodišnja primabalerina Narodnog pozorišta, glumci Vlasta Velisavljević, Dubravka Perić, Petar Slovenski. Ali i sve tri sestre Ulmanski: Renata, Ksenija i Milana, reditelj Dimitrije Đurković, Olga Spiridonović, Žarko Mitrović… Deca su igrala uloge dece, a glumci uloge odraslih.

 

Osnovana fondacija: Novi dom Ben Akibinog duha | Kultura | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s