РЕАГОВАЊА : Културни геноцид

Удружење књижевника Србије, Друштво књижевника Косова и Метохије, Друштво књижевника Војводине, Српско књижевно друштво, Српски пен центар

===================================================

Иако сам стално, за овдашње погроме над српским народом, више осуђивао моћне налогодавце но мале послушнике (извршиоце), данас су, за рушење споменика и одношење бисте песника Лазара Вучковића, 7. јануара, на Божић, на српском гробљу у Горњем Селу (Средачка Жупа), једини кривци Албанци. И пре десетак дана званична призренска власт (хвала богу, ту не треба истрага), у селу Драјичићи код Призрена, руши српску основну школу, стару више од сто година. Ни призренски управитељи не верујем да су имали било чији налог, чак ни прећутно одобрење, за вандалско рушење. Тако, у истом дану кад косовски премијер Хашим Тачи позива избегле косовске Србе да се врате у своја села и градове на Косову и Метохији, сведочимо о најопаснијем, и најподмуклијем, злочину: након изгона српског живља, ваља уништити сваки, пре свега култур-ни (духовни) белег, који речито сведочи да су ту до јуче, стотинама година, живели Срби.

Овакав културни геноцид – уништење трагова једног народа – тешко би поднео и најзабитији кутак на планети, као и било које минуло време, а он се, ево, на наше очи, збива у старој, културној Европи, и у 21. веку; о чему је ових дана, детаљније од многих београдских медија, известио и „Глас Америке“…

Лазар Вучковић је један од најзначајнијих српских песника са Косова и Метохије. После његове трагичне смрти (са песником Блажом Шћепановићем, у  се у Охридском језеру), писци, окупљени око Новинско-издавачког предузећа „Јединство“, покрећу Песничке сусрете „Лазар Вучковић“, који ће убрзо постати једна од највећих и најзначајнијих, данас најстаријих, наших књижевних манифестација. Нема значајнијег песника, од Марибора до Ђевђелије, који није био гост Сусрета. Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Стеван Раичковић…, например, били су међу редовним посе-тиоцима.

И баш тада засметало је име Сусрета, па је, под патронатом ПК Савеза кому-ниста Косова, покренута иницијатива да се, „пошто су Сусрети превазишли величину и значај песника“, мења њихов назив: уместо „Лазар Вучковић“, зваће се „Јединство – Башкими“. Одржани су састанци на којима смо, уз претњу да ћемо колективно напустити Савез комуниста, некако задржали име Сусрета.

То је било давно. А ево шта се данас, четрдесет и седам година након песни-кове смрти, збива.

Зато смо, како би то учинили писци и интелектуалци.било где у свету, дужни да се, одговарајућим протестом, огласимо. Тренутак је, и ваљан разлог, да се заједно, или одвојено, јавно, успротивимо насиљу које, као сваки примитивизам, не уме ни пред чим да узмакне (ако се већ никога не плаши), нити било чега да се постиди.

Искрено, ваш Петар Сарић. Брезовица, 10. јануара 2014. год.

_____________   Извор: „Књижевне новине“, бр. 1121-22, јануар-фебруар, 2014. стр. 2

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s