Алексеј АЉОХИН (1949)

Алексеј АЉОХИН (1949)

Алексеј АЉОХИН (1949)

Из новије руске поезије, избор, превод и напомене Владимир Јагличић

Алексеј Аљохин је рођен 13. јуна 1949. године у породици научника. Студирао је на оптичко-механичком факултету Московског института инжењерства геодезије, аерофотографије и картографије (1966-1970), а завршио је журналистику на Московском државном университету (1982). Радио је у часописима „Совјетски Савез“ (1969-1990) и Cina pictorial Magazine (Пекинг, 1990-91). Оснивач је и главни уредник часописа „Арион“ (од 1994).

Гуливер

вратих се с туђевања

сад омотан сав лилипутанским конопчићима

лењих домаћих брига

…по постављеној скелици

један ми се већ пење на груди

да прочита пресуду.

Море

Осека, плима, осека…

Како му не дојади?

Буричево огледало

рибе су птице мора

птице су рибе неба

из одраза

песник вади мрежу са уловом

Болница

школа

где људи уче

непостојање

Сахрана олигарха на Вагањковском гробљу

…на крстарење Летом, у првој класи…

 

На васкрс

 

Назарећанин на белом магарету улази у град на Јауска врата

а у сусрет Њему

патријарх

у мерцедесу с телохранитељима

осана

____________

Јауска врата  – трг у центру Москве

Јона

Телевизору хвала.

Терористи срушише кулу Вавилонског трговинског центра.

На концерту Јерихонског дувачког окрестра у салу пропаде кров. Много жртава.

Геј-параду у Содому растераше анђели владајућег поретка.

Председничка пи-ар кампања у Ниниви, чији житељи не умеју разликовати

десну руку од леве, прошла је успешно.

Старцима који су пиљили за Сузаном, преписана је психотерапија. Они су се већ

излечили и прекраћују време у кафеу, разгледајући часописе, где младе усамљенице

показују своје ружичасте мице.

Соломона са Савске папараци укебаше на хиподрому.

Лију кише, потоп обећавајући.

Добро је мени у киту…

Заостали путник

сви замакоше у XXI век

а ја овде

стојим сам

и осврћем се…

Атлантида

По дну

лутају рачићима обрасли људи

гледајући у небо,

где пропливавају тамна дна

супертанкера, јахти, многопалубних белих хотела с базенима и кинима,

и сви чекају

кад ће се по њих спустити бог у ронилачком оделу.

Окарина из Отрара

малени музички инструмент

што певаше некад

у музејској витрини лежи

и нико

ни звука да извуче

из глине онемеле

Полица

загробни живот могућ је

па и ми

по лику и подобију Божијем

такође чувамо

старе играчке на полицама и таванима

само да Он се

не намисли селити

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s