Popis zaboravljenih žrtava

слика еколошке катастрофе равна опустошењу. слика из с-и србије, лето 2013. фотодокументација заветина

слика еколошке катастрофе равна опустошењу. слика из с-и србије, лето 2013. фотодокументација заветина

IAKO je srpski narod u 20. veku pretrpeo ogromne civilne i vojne žrtve, one ni do danas nisu pobrojane. Na sastanku 28 predstavnika kulturnih i naučnih institucija, nevladinih organizacija i udruženja iz Srbije i Republike Srpske dogovoren je konkretan plan rada na pravljenju jedinstvene baze podataka sa imenima i prezimenima, do kojih se može doći, svih stradalnika u ratovima koji su u prošlom veku destkovali Srbe: dva balkanska, dva svetska, jednom jugoslovenskom – građanskom i NATO agresiji.
– Veličina jednog naroda ogleda se i u odnosu prema precima. O tome koliko su Srbi u tome podbacili govori činjenica da ne postoji evidencija grobalja ni tačni podaci o broju poginulih ratnika Balkanskih ratova ni Prvog svetskog rata. Ne postoje čak ni tačni podaci o poginulim u ratu NATO protiv Srbije 1999. Ove poražavajuće činjenice okupile su ljude voljne da započnu pravljenje jedinstvene baze podataka srpskih žrtava u 20. veku. Ovo je poslednja prilika da ispravimo, dopunimo i objedinimo postojeće podatke – kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida.

Ova institucija je s nevladinom organizacijom MIPA bila inicijator sastanka na kome je dogovoreno kako da se pristupi popisu stradalih

– Srpski narod je u novijoj istoriji u oslbodilačkim i odbrambenim ratovima podneo nebrojene žrtve. Poštovanje prema njima trebalo je da bude iskazano i kroz formu sakupljanja njihovih ličnih podataka, ali to do danas nije urađeno – rekao je dr Andrej Fajgelj iz MIPA.

Republički zavod za statistiku na sebe je preuzeo stvaranje informatičkog rešenja baze podataka u kojoj će imenom i prezimenom, datumom i mestom rođenja i smrti biti navedne sve žrtve.

– Tehnički gledano, stvaranje takve baze lako je rešivo. Bojim se da će pronalaženje i uparivanje podataka biti problem – primetio je Branko Jiriček, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Istoričari se slažu da je prikupljanje podataka veoma težak posao mnogo decenija posle događaja, u situaciji kad su arhive, ako su i postojale, uništavane i rasturane. Oni priznaju da podaci ne mogu biti kompletni, ali da ih sa svakim danom odugovlačenja ima sve manje. Zato je dogovoreno animiranje svih lokalnih muzeja, arhiva, udruženja i istraživača da učestvuju u ovom poduhvatu.

U Muzeju žrtva genocida ističu da su muzeji u Kragujevcu i Kraljevu primer savesnog rada na sakupljanju imena žrtva koje je nemačka vojska streljala u oktobru 1941. godine.

  Oficiri konjičkog eskadrona uoči Prvog svetskog rata

Oficiri konjičkog eskadrona uoči Prvog svetskog rata

– Ova istraživanja su žrtve posle nekoliko decenija izvukle iz anonimnosti u koju su gurnute paušalnim političkim prbrojavanjem broja stradalih. Mnogo je strašnije kad pročitate imena i prezimena 2.381 čoveka ubijenog u Kragujevcu i više od 2.500 u Kraljevu, nego kad se navede neki anonimni broj. Indikativno je da su zbog političkog procenjivanja broja žrtva, bez sakupljanja podataka, neke naše tužbe padale i na sudu – kaže Đurić.
Učesnici sastanka priznaju da će broj imena stradalih Srba biti samo donja granica ukupnog spiska stradalih koji će zauvek ostati otvoren.

– Ni režim kralja Aleksandra, ni kasnije Brozov nisu bili zainteresovani za popisivanje srpskih žrtava. Aleksandar nije želeo popis srpskih žrtava u prvoj Jugoslaviji jer bi se pojavilo pitanje za šta su oni ginuli. Komunistički režim nije hteo popis jer bi on doveo u pitanje takozvanu jugoslovensku revoluciju u kojoj su lavovski deo žrtava dali Srbi. Poslednji popis žrtava u Drugom svetskom ratu uradio je Subnor 1964. Ti podaci otkriveni su tek 1992, a imaju i nedostatke. Naravno, u njima nema žrtava komunističkog terora čije su glavne žrtve Srbi – kaže Đurić.

On podseća da je Ozna 1945. otela arhive Dijane Budisavljević koja je spasavala živote srpske dece zatočene u ustaškim logorima, tako što ih je smeštala u hrvatske porodice i objekte Katoličke crkve. Pavelić je dozvolio da im se životi poštede, pod uslovom da budu odgajeni kao Hrvati i katolici.

– Dijana Budisavljević je čuvala kartoteku s imenima i podacima dece da bi posle rata mogla da se vrate porodicama. Međutim, agenti Ozne su joj 1945. oduzeli tu arhivu i srpski narod gubi bar 10.000 dece koja su prekrštena i odrasla nesvesna svog pravog identiteta – navodi Đurić.
STIGLI DO
PRVOG RATA VOJNI arhiv već godinu dana pravi bazu podataka vojnih žrtava ratova od 1912. do 1918. godine. – Popisuju se samo vojne žrtve, jer samo o njima postoje podaci, do sada ih je 135.000 uneto u bazu podataka. Postoji ukupno tri miliona dokumenata o Prvom svetskom ratu samo u centralnom arhivu i svi oni moraju da se pregledaju, ali i lokalni arhivi prave svoje baze podataka – rekao je načelnik Vojnog arhiva, pukovnik Milorad Sekulović.

Popis zaboravljenih žrtava | Reportaže | Novosti.rs.

___________ iz komentara uz ovaj članak:

dex 20. decembar 2013. 23:23 #2764554

na ovu cinjenicu pokojni kapicic i prijatelji su bili jako ponosni – Dijana Budisavljević je čuvala kartoteku s imenima i podacima dece da bi posle rata mogla da se vrate porodicama. Međutim, agenti Ozne su joj 1945. oduzeli tu arhivu i srpski narod gubi bar 10.000 dece koja su prekrštena i odrasla nesvesna svog pravog identiteta – navodi Đurić. nikada ne nasao mira dabogda

Dragan55 20. decembar 2013. 22:13 #2764476

Rano smo se setili …..e drzavo j…. ti …….sto kaze Kursula u filmu Mars na Drinu…. i danas odnos prema vojsci nam je isto los kao od prvod srpskog ustanka pa do danas…eh …..

pihrmacha 20. decembar 2013. 21:40 #2764423

Bravo! Svaka čast! Bolje ikad nego nikad! A svi oni koji počnu da se rugaju, tipa „sad ste se setili“ itd, umuknite! Za Boga je 1000 godina kao 1 dan, a 1 dan kao 1000 godina. Ako smo narod pravoslavni, a jesmo.

Vitomir 20. decembar 2013. 21:40 #2764422

Podržavam ovakav popis. Ali mi je žao što nije rešeno i pitanje popisa logora i zarobljenika koji su bili u njima. Ovo posebno zato kada sam tražio i u Crvenom Krstu i u Arhivu Jugoslavije podatke za oca nisu ih imali. Podatke sam dobio od Medjunarodnog Crvenog Krsta iz Ženeve. I baš je čudeno zašto su ti ljudi koji su radili u tim institucijama od završetka II Svetskog rata do danas i plaćeni za svoj posao od gradjana nisu obavljali svoj posao valjano da ne kažem neozbiljno.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s