Loza Mehmed-paše Sokolovića u korovu

NA Ravancima, visoravni na kojoj se dodiruju opštine Rudo i Višegrad, na 1389 metara nadmorske visine, više od tri godine potpuna sama, bez struje, kao u srednjem veku, živi starica Milja. Ona je udovica pokojnog Ljube Kiridžića, poslednjeg potomka loze čuvenog vezira Mehmed-paše Sokolovića (1505-1579), mudrog mladića po imenu Bajo Nenadić, koji je za kaluđera učio u Mileševi, a koga je kao petnaestogodišnjaka, odavde u Istanbul odveo janjičar Ješilije Mehmed-beg.

O čiča Ljubomiru – Ljubi „Novosti“ su pisale u dva navrata, 2009. godine, za života, i potom u martu 2010. godine, posle smrti i sahrane. Pojedini mediji su Ljubu sahranili pre nekoliko dana i celu priču začinili detaljima o njegovoj bolesti, nemaštini i bedi u kojoj je živeo.

– Gotovo ništa nije tačno. Jeste Ljubo punih 37 godina na posao u Višegradsko šumarstvo išao peške 37 kilometara u jednom pravcu i toliko nazad do Ravanaca. Jeste da nikada nismo ovde dobili struju i da su se zbog toga sve naše komšije, rođaci i prijatelji, davno odselili u Srbiju i Rudo. I Nenadići su se u tursko doba spustili odavde dole ka Limu u Sokoloviće kod Rudog – priča Milja koja istoriju kraja i loze u koju se udala, zna „u prste“.

Bajo je odveden u Istanbul, a njegov brat Makarije Sokolović je po njegovom „beratu“ izdatom 1557. godine, postao prvi srpski patrijarh u obnovljenoj Pećkoj patrijaršiji. Njihov rođak Mustafa Sokolović je 1555. godine osnovao kasabu Rudo sa oko 400 kuća i dve džamije, koje je reka Lim 1896. godine potpuno porušila. Austro-ugarska je zatim napravila projekat i pomogla izgradnju sadašnjeg Rudog, ali na desnoj obali Lima na uzvišenju zaštićenom od svih poplava.

Pored ćuprije na Drini 1571. i česme na Kalemegdanu u Beogradu, Mehmed-paša Sokolović je podigao bar još tri mosta u BiH, među kojima i onaj na Žepi, kao i Vezirov most u Podgorici. U Sokolovićima je podigao džamiju i spomen-česmu, a za majku, koja za razliku od muža Dimitrija nije otišla u Istanbul, već je ostala u Sokolovićima, podigao je omanju crkvu naspram džamije, na imanju porodice Rađen, dobijenog od tadašnjeg turskog age. Džamija je od 1557. godine rušena i obnavljana čak pet puta. Za crkvu se ne zna kada je srušena, ali se zna da nikad nije obnovljena… Zaboravili Srbi da Bajo nije zaboravio poreklo. Ostalo je samo ime – Crkvina.

– I ovdašnjim popovima i ljudima iz vlasti predlagao sam da na ovom mom imanju obnovimo crkvu. Imanje se nalazi potpuno okruženo srpskim življem, ali je sve ostalo na – sleganju ramenima. Čudan smo mi soj. Naše komšije su pet puta obnavljale džamiju, a mi crkvu majci Mehmed-paše Sokolovića ne obnovismo nikad – kaže Slobodan Rađen, koji ima kuću i veliko imanje u zaseoku Stanići. Stanići su se kao i Nenadići saselili sa Ravanaca, a svi zajedno čine selo Sokolovići. Rađen ima i kuću na širem prostoru Crkvina, ali i u Priboju gde je stekao penziju.

Opusteli su odavno Ravanci, ali i Sokolovići podno njih.

– U centru Sokolovića sada stalno živimo ja i moja supruga i bračni par Softić. Vikendom preko leta tu su i porodice Zajko i Zuko. Srbi Stanići su tamo preko potoka – Sokolovačke reke. Lepo se slažemo. Za ovu, petu obnovu džamije, ja sam najveći donator, kao bivši biznismen iz Italije. Trojica Srba sa Paštan brda, pet sela udaljenog od Sokolovića, dobrovoljno su pomagali gradnju džamije. To je sva pomoć koju imamo kao povratnici. Od nas ruke digle stranke i ministarstva za izbegla i raseljena lica, kako ovi iz Sarajeva tako i oni iz Banjaluke – kaže Enver Šero iz Sokolovića.

Da nije samo tursko doba ostavilo ovde duboke tragove istina, zarasle u korov, govori i priča iz perioda neposredno posle Drugog svetksog rata. Miljina devojačka kuća je devet kilometara od sadašnje, blizu „Draževine“, mesta gde je UDBA odigrala poslednji čin hvatanja đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića.

– Lažni četnici, a sada kažu i „lažni“ Kalabić, prethodno su boravili i u našoj i u komšijskim kućama na Ravancima i odatle krenuli ka Dobrunskoj reci, navodno ka Srbiji. Na koji kilometar odavde Krcunovi i Rankovićevi udbaši, 13. marta 1946. godine likvidirali su Čičine pratioce, majora Dragišu Vasiljevića iz Višegrda, Trebinjca Blagoja Kovača i Nikolu Majstorovića rodom iz Bosanskog Grahova – priča Milja događaje kojima je sama bila svedok.

– Da sreća ljudima pada sa neba, ja bih je ovde prva uhvatila, ali eto, zdravlje me još dobro služi. Probali smo u mladim danima Ljubo i ja da živimo u Banatu, ali smo bili brži otud, nego odvud, ubeđeni da su Ravanci „raj na zemlji“.

Mesto na kome je bila crkva koju je majci podigao Mehmed-paša

U taj raj, međutim, malo ko svraća, jer da bi se došlo do Milje iz Rudog preko brda i jaruga, treba oko četiri sata hoda. Gotovo toliko strminom i u povratku. Kad dođe sneg, reče nam da će do proleća prezimiti u Rudom kod dece, a sa prvim visibabama, ponovo na Ravance.

HVATANjE DRAŽE MIHAILOVIĆADRAŽA je sa svojim štabom posle Ravne gore na Ravancima boravio nekoliko meseci u društvu Savezne vojne misije iz Engleske. Društvo su vam ovde 1943. pravili general Armstrong, pukovnik Sajc, major Džek Arči i kapetan Mesfild. – E, tada smo ovde imali svega u izobilju. Iz aviona su stizali paketi namirnica, a iz „haber-kutije“ (radio-stanice) o svemu smo obaveštavani. Ljubo je u to vreme često brijao Čiču. Posle rata su dolazili da traže Dražine dukate kojim je navodno plaćao brijanje. E, zbog tih mangupa ovde nikad nije dovedena struja. Za kaznu su nam uveli mrak. Ništa bolji nisu ni ovi koji su srušili komuniste. Vladaju više od dvadeset godina i nikako da shvate da su Ravanci, značajno istorijsko mesto.

 

 

Loza Mehmed-paše Sokolovića u korovu | Reportaže | Novosti.rs.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s