ОВДЕ, ОВЕ НОЋИ
лакомица: салаш лукића, који је прогутала прашума удружена са временом. Јули 2013. Звижд. Снимак Иван Лукић
*
Ноћ, тиха, летња, пред невреме.
Стајање у привлачењу-одвлачењу.
Мирис кише који ће нас пратити читав живот.
Ширење у средиште као да нас је у одважености
увек било. Као да тежа никада није постојала.
Тако благовати у себе-стајању-изван
замешен с равнотежом која заштићује.
Припадати понављању и учећи шта је било,
учити шта јесте тако како бива у
заштитној одложености повлачења (примања)
унатраг све до овде ове ноћи ту
СТАНИЦА 300 (БЕРЛИН)
Како ово ништа рећи? Нзега у једно променљиво
проходно име срести. Како ово око спасти?
Ваздан росило је по смећу на перонима.
Падало тихо по свачијој нади. Шине гореле.
Шумело меко. Ништа се из једног у други воз селило.
Одатле у кутове Берлина спуштао се бодеж дуге,
шуштава свила корака за сутра који би ту опет
могли доћи и не доћи.
_______ Извор: Липар, бр. 11, Крагујевац, пролеће 2002, стр. 8
