ЗАШТО СРБИЈА НЕ ОБЕЛЕЖАВА ДАН СВОЈЕ НЕЗАВИСНОСТИ / проф. др Слободан Бранковић

Летњи облаци изнад Мишљеновачке порте, јул месец 2013. С-и Србија. Снимак Ив. Лукић

Летњи облаци изнад Мишљеновачке порте, јул месец 2013. С-и Србија. Снимак Ив. Лукић

Србији је, као што је познато, међународно призната независност на Берлинском конгресу 1878. Био је то један од најзначајнијих међународних скупова у веку идеја. Од 64 члана Берлинског уговора 8 се односи на Србију. Србија је постала 27 независна држава на свету. Био је то велики успех, пре свега тријумф српске неформалне дипломатије, коју је с великим умећем предводио Јован Ристић. Србија је до тада била османски вазал, због чега није било допуштено њеном представнику да учествује у одлучивању скупа. Ристић је у сусретима с представницима великих сила износио аргументе у прилог решењу Српског питања. Упутио је и Меомоар Бизмарку, председнику Берлинског конгреса, у коме је представио у најкраћем вековне тежње српског народа. Непопустљивост супротстављених по Српском питању довела је до усијања полемику, коју је Бизмарк прекинуо питањем „Зар светски мир зависи од српских граница?“

Јован Ристић је изразио захвалност челницима великих сила који су га саслушали и подржали праведне захтеве Србије, што је било пресудно да се одбаци ранији неправедан  „Санстефански уговор“. Леополд Ранке, чувени светски историк, честитао је свом драгом хајделбершком ђаку на постигнутом успеху: „Независност је највеће благо које је Србија могла добити. Независност је основа на којој државе постају и своју будућност обезбеђују“. Јован Ристић је захвалио и одговорио у свом стилу: „ Оно што је слобода за човека, то је независност за државу.“

Народна скупштина Србије је усвојила Берлински уговор 10(22) августа 1878. Порука кнеза Милана Обреновића била је изнутра сложни и чврсти, споља мудри. Здањем у коме је заседање одржано одјекнула је мисао у реду независних држава Србија треба да обезбеди симпатије Европе и света.

Независност Србије је извојевана дипломатском вештином, али је уследила и као потврда резултата борбе за ослобођење и независност, не само током ратова 1876. и 1877-1878 против троконтиненталног Османског царства, него и као круна вишевековних самоослободилачких напора српског народа под османском влашћу.

Било је то велико цивилизацијско постигнуће у процесу дугог трајања од исламизације ка очувању корена српског културног идентитета и европеизацији. Самоослободилачким подухватом Србија је сопственом снагом и не малим жртвама изронила из дубина Исламске цивилизације и вратила се после пет векова европској породици држава.

Светско јавно мњење је стало на страну слабијег а праведног, дивећи се његовом подвигу. „Њујорк тајмс“(„The new York Times“) је у тексту под насловом најмлађа европска држава – „The youngest european state“ –  истакао српски допринос Европи у борби против османске силе. У Лондону је објављен наслов „Најмлађа европска кћи“(„Serbia, the youngest member of the Europen family“).

Светски великани духа: Толстој, Иго, Достојевски, Дарвин, Петар Иљич Чајковски, Артур Еванс, Андрејс Пумпурс(„Летонски Његош“)… огласили су се грмљавином савести, у духу апела Виктора Игоа, славног писца и председика Светског конгреса пријатеља мира, „За Србију“ („Pour La Serbie“).

Као што свака држава обележава своју независност, тако је и Србија то учинила већ  наредне 1879. А данас…? У време годишњице ових догађаја нема ни помена о њима, нити одговора на покушаје појединаца да се макар подсети на тешко извојевану независност Србије и њену не тако давну слику у свету што не би смело њене потомке да не чини поносним.

Advertisements

Једно мишљење на „ЗАШТО СРБИЈА НЕ ОБЕЛЕЖАВА ДАН СВОЈЕ НЕЗАВИСНОСТИ / проф. др Слободан Бранковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s