РЕЧ О КУЛТУРИ /Слободан Бранковић

Небеса изнад Пека, Звижда, могућег погодног места за Музеј НР. Снимак Ив. Лук- јун 2013.

Небеса изнад Пека, Звижда, могућег погодног места за Музеј НР. Снимак Ив. Лук- јун 2013.

 

Стање у култури Србије подстакло је протесте и расправе бројних културних посленика. Реакције се углавном односе на последице, не без разлика у самом поимању културе. Није то тако ретка појава, која не додирује узрок проблема, али ко би се уопште одважио да објави како нема квалитетних написа о култури. Пре би прошло нешто као Србија земља културе.

Средином прошлог века, два еминентна истраживача Кребер(A. Kroeber) и Клакхон(C. Kluckhohn) су на питање шта је култура добили 250 одређења и 161 дефиницију, а Кивилије(Armand Cuvillier) 20 различитих значења цивилизације.

Култура је, као што је знано, један од најопштијих појмова. Комплексног садржаја, с  различитим одређењима, дефиницијама и значењима. Обухвата а да није обухваћена, по Клифорду Герцу! Од најстаријих времена, од кад је човека, култура је његово дело, његов свет(Ђан Батиста Вико), његов однос према природи и заједници, коју је творио кроз време. По појединим теоретичарима култура се поистовећује с цивилизацијом, по другима је надвишава, по трећима је обратно.

Због тога је неопходан свеобухватан, свестран и интердисциплинаран приступ култури, поготово у осмишљавању културне политике и њене реализације. Погрешно је схватање да је то задатак, то је процес, који претпоставља вишеструко значајна сазнања и иновације. Треба имати у виду достигнућа у теорији и пракси културе, али и не превидети основне показатеље из критичких анализа и рекапитулација у планирању, пројектовању, програмирању културних садржаја.

Култура превазилази границе држава, има шире, светско значење и ванвременске вредности. То не би требало пренебрегнути ни у државној политици Србије, унутрашњој и спољној, ни у националној стратегији културе српског народа. Нити се некритички оглушити од кретања и тенденција у култури у глобалним оквирима. Култура је, или то може бити по вредности, колико локална и регионална, толико и планетарна, и има крајњи планетарни значај.

Огромно је наслеђе деловања људи у различитим временима и на различитим просторима, које свакодневно обогаћујемо и чувамо као светску културну баштину. Не само УНЕСКО, као светска организација за културу, владе и министарства за културу, специјализоване организације и удружења, него и ствараоци из различитих области, у крајњем, сви смо посвећени култури, као смислу и начину живота. Нити смо изузети од одговорности за застоје, негативне трендове и промашаје у креативним иницијацијама.

Постоје велике разлике у приступима, теоријама, концепцијама, програмима, као и у организовању и самоорганизовању културе, али и у креацијама појединаца, и управо те различитости чине богатијим културолошки и цивилизацијски развој, наспрам наметаних културних модела, шаблонизованих културних политика, или имитативних културних трендова, од глобалних, преко регионалних до локалних пракси и искустава.

Не само велики народи и моћне државе, него и даровити појединци, можда и пре него организације, учествују у универзализацији културе и својим делима чине је разноликијом. Разлике и различитости откривају дубљи смисао људског стваралаштва.

Наслови попут „ Култура је важна“(Л. Харисона и С. Хантингтона) указују на једноставан начин како вредности уобличавају људски живот, како културе имају важан утицај на социјално, политичко и економско понашање. Како култура, по Данијелу Патрику Мојнихану, а не политика, одређује успех неког друштва!

Културна дипломатија је у средишту наступа државе XXI века, особито на међународном плану. Културни фактори су чиниоци политичког, економског и друштвеног прогреса, као што и политика, економија и социјалне акције и активности доприносе унапређењу културе.

Искуство Немачке и Јапана после Другог светског рата на то указује у процесу њиховог претварања од милитаристичких у пацифистичке земље. Има инспиративних примера како култура утиче на прогрес  једне земље, али и на корупцију, или како културна промена мења имиџ, слику о нама њеним житељима у очима света( што се види из прегледа држава најбољих за живот).

Култура Србије, истовремено у националном и глобалном контексту, није, нити може да буде само ствар Министарства за културу, јер претпоставља глобално полазиште и државни и друштвени интерес од вишеструког значаја. Стратешки императив је отворити и учинити креативним дијалог између истраживача и практичара у култури, у потрази за културном политиком и стратегијом, као и културним променама које чине смисленијим све убрзанијим живот свакодневног човека, који све више постаје и стваралац, а не само конзумент културних садржаја.

То значи разматрање не само високе културе, него и културе живљења у већ увелико измењеним условима комуникационо-информатичке ере, чији смо учесници, а да можда то и не знамо. Свест о културној промени(како је одређује Џулијан Стјуарт) може да оријентише како искористити предности које доноси технолошко доба, и што је посебно важно, како одговорити на изазове који потискују човека из његовог још увек пролазног живота, док га потпуно не замене човеколики роботи. Императив је ићи у корак с технолошким достигнућима на пољу културе као новог начина живота, што би морало да нађе места у изради културне политике и у систему културног деловања.

Размишљања у Култури света, Лечнера и Болија(Franck J. Lechner and John Boli), можда, могу заинтересовати богате а духовно сиромашне, којих је све више.

Уз сваку човекову радњу, активност, креацију…вредност…иде именица култура, од културе мира(Декларација за културу мира Генералне скупштине УН) до културе као  начина живота и културе дијалога, макар и с последњим човеком „глобалног села“.

С друге стране, како год тумачили да је култура постала планетарна, даровитост креатора културних вредности може да учини  културним средиштем, не само њега, него и његово, некад забачено, место живљења(дело уметника као место његове и наше вечности).

Све већи број људи се бави културом, у оквиру установа или самостално, што испуњава друштвену функцију и потребу човека да ствара, али истовремено има за последицу релативизовање вредности, уместо оригинала, поплаву просека или и испод просека, захваљујући девалвираном критеријуму оцењивања. Критика и естетска мерила затрпани су растућом продукцијом, квантитетом, бројем културних догађања, наслова, манифестација, презентација, инсталација, перформанаса, при чему царују сличности, уместо истински аутентичних остварења, као плод коњуктурних интереса кланова, почев од светског до локалног нивоа.

Масовна култура је пред навалом кича и шунда, не само оправдаваних, него и величаних популарношћу, у чијој су сенци естетска мерила вредновања.

Шта је са системом васпитања и образовања, координацијом деланости министарстава, установа, удружења и креатора деловања по питању културе као огледала друштва? Ако нема културе у стратешкој оријентацији државе, онда друштво запада у некултуру.

Само навођење све бројнијих показатеља о том негативном феномену неће променити стање, критичко оглашавање је почетни корак. Поље културе је под огромним коровом, изискује свестрану, хитну и неодложну обраду.

Творци културних модела и трендова у спрези с медијима диктирају програме у оквирима популистичких еуфорија, тако да ријалити шоу претвара конзумента у покусног кунића фарме и великог брата, при чему се јури рекорд гледаности, као тржишни израз постварене уметности у виду лаке забаве намењене као освежење премореном од свакодневних животних тешкоћа.

То је понуда коју не одбија радно неактивна маса, све већа армија незапослених, као захвалан конзумент, уз већ раније стечене присталице различитих друштвених категорија. Не морамо даље ни да се питамо какав је културни ниво друштва.

Рекорди гледаности и посећености екранске културе указују како све слабије препознајемо вредности и не разлучујемо их од шунда и кича, стереотипа и предрасуда.

Медијској надстварности(упркос Бодријарове опомене) подлеже публика од најстаријег до најмлађег узраста.

Подаци о посећености и гледаности о ма каквој представи и догађају се радило указују, не само на њихов квалитет, него и на културни ниво гледалаца и посетилаца. Ако је предмет највећег интересовања из домена негативних акултурација, па се то истиче као досег, а не културни пораз, онда се ради о наопаком систему вредности.

Ко је у условима све већег убрзања живота, које уочавамо и сами као свакодневни људи, спреман да губи време на „заводљиве дангубе масовне културе“, те да се не посвети учењу и раду у утакмици с будућношћу у другој деценији XXI века?

Свет никад није био у већој промени цивилизацијског система и међузависности, а они на периферији, по Имануелу Валерштајну, неминовно деле судбину транзиције као пакла на земљи.

Одсуство перспективе за најпродуктивнији део друштва, носи опасност препуштања стихији, медијским фасцинацијама, лакој забави, потрошачкој култури, у којој је најмање контролисана потрошња уистину непостојећег вишка времена.

У Србији је у веку идеја кнез Милош ради описмењавања уредио да се поред цркве гради школа, потом су подизани и домови културе, а касније је власт упозоравала становништво да се не траћи време кад су се појавиле „ленствовујуће групе“!

Данас би у том духу, можда, за почетак могла да се осмисли акција (само)култивисања наспрам еуфорија имитативне културе, тржишног фундаментализма и (не) културног империјализма. Могућ је преокрет, али не без схватања да нема смисла друштвени систем ако у његовом средишту није култура. Лековите су критичка јавна свест и одговорност за јавну реч, уместо које је свакојака бука на јавној сцени. Нема шта не може да се чује и види у јавности, што прља и уназађује, а да јавно мњење на то не постаје све више равнодушно.

Тежимо економском развоју а заборављамо поруку Макса Вебера да је у култури сва разлика, оправдавајући застоје, па чак и сумрак културе само недостатком новца. Све је новац, али новац није све.

Где је тријумф луцидности елите и све већег броја организација и креатора, изражен у промишљању културе, преточен у дугорочно осмишљено деловање, али и визије, стратегије, пројекте, планове, програме…активности и акције за потенцијалне приврженике од најмлађег до најстаријег узраста?

Подсетимо се високо цењеног дела Рут Бенедикт Обрасци културе, које претпоставља културне промене, као и критичког гледишта Слободана Јовановића о одсуству обрасца у српској култури, некад, али и сада.

Није у питању прозивка оних којима је култура у опису радног места, али шта ако се они сами осведоче као беспомоћни за културну промену, правдајући се да нису криви за кресање буџета, а онда се након протеста ипак нађе нешто мало пара за критичне случајеве. Не тако давно било је у Србији и примера кад је неписменог шефа(господара, газду) подучавао доктор са Сорбоне.

Зар је могуће бити неосетљив на алармантне некултурне појаве, па се усред њиховог бујања културне рубрике у медијима, ионако скромне, редукују, и то на рачун чега?  Као да нису више могући медији без јунака из ријалити шоуа, у противном какво би то било свакодневно информисање.

Кад се стишају повремени повици и крици протествујућих, онда је потребно истинске снаге, не само интелектуалне, него људске на нивоу државе и друштва, да се суочимо с истином времена у коме живимо и чије вредности делимо, да би смо културом оплеменили наш мали живот.

Култура, самим тим што је на највишем месту у систему вредности, заслужује и привлачи свеопште улагање, јер добит, није само у дневној заради, него и у ванвременској вредности која нема цену.

Човек не живи непосредно у природи, него у култури. Култура је човеков начин живота, као појединца и бића заједнице. Ако постане оно што јесте, оставља траг за собом, светао, који  води далеко, у бескрај, попут  трага од снова Црњанског у српској култури. Никад више великана у по броју малог народа, од Светог Саве, преко Доситеја и Вука до савременика српског порекла светског значаја из нашег планетарног комшилука. Ето путоказа.

__________ Из пропратног писма аутора:

Поштовани,

Под пресијом прејаке речи, ево ноћашњег(време када се канцер највише ускописти) текста као фрагмета из спорења са собом
и другима.

Поздрав
Слободан Бранковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s