„А шта ћемо онда да бранимо?” / Черчил

Уколико министар Петковић мисли да је разлога за протесте било још пре десет година, поставља се питање шта је учинио да тих разлога више не буде

Протест  уметника који је у току има два узрока: мизерна средства која је држава одвојила за културу и начин на који су та средства распоређена.

Распоред средстава за време претходног министарства културе био је скандалозан, о чему сам по новинама писао толико да сам сам себи досадио, а средства која је претходна влада одвајала за културу била су такође мизерна.

И у том смислу је министар Петковић у праву када каже да су уметници са протестима закаснили десетак година.

Проблем је, међутим, у томе што он, због позиције на којој се налази, није неко ко на такву примедбу има право.

Уколико, наиме, мисли да је разлога за протесте било још пре десет година, поставља се питање шта је учинио да тих разлога више не буде. Зашто се није потрудио да комисије које распоређују средства буду боље од претходних?  И зашто пристаје да буде министар у ресору за који су одвојена средства мања него раније, толико мала да обесмишљавају само постојање његовог министарства?

Кажу: омета га извесни Лале.

Да ли Лале, или неко други – верујем да га ометају јер Брацу Петковића познајем као пристојног и доброг човека. Али, док се не избори с тим Лалетом, или с ким већ, то што знају они који га знају – слабо може да му помогне.

Дакле, шта би ваљало чинити?

Као прво, у култури ствари не могу функционисати како треба ако држава за њу, уместо мањих, не издвоји средства већа него што су издвајале претходне владе. У најмању руку, у процентима онолико колико издваја суседна Хрватска.

Како кад је криза?

Знам да је досадно и безброј пута поновљено, али нема друге него да се позовем на Винстона Черчила.

Када је, за време оног рата, у Великој Британији покренута иницијатива да се део средстава намењених култури преусмери у одбрану земље, тадашњи британски премијер питао је:

„А шта ћемо онда да бранимо?”

Винстон Черчил је био мудар човек. И – када је у питању његова земља – добронамеран.

Када су у питању неке друге земље, добронамеран није био.

Па је, тако, сараднике који су га упозорили да ће Јосип Броз, ког подржава, у Југославији увести диктатуру, питао:

„А да ли ви намеравате тамо да живите?”

________ Видети више: извор:  Срби и Черчил/Владмир Кецмановић : http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbi-i-Cercil.sr.html

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s