Коров. Ромулиана, Србија

…..

Добри До, јужна Србија, (снимак сестре Соколовић средина маја 2013)

Добри До, јужна Србија, (снимак сестре Соколовић средина маја 2013)

Пре него што је Срејовић овде стигао, 15. маја 1953. године, када је званично кренуло истраживање, пуно тога је било откривено. И увелико се наслућивало да испод загонетних бедема у корову не лежи некакво војно утврђење, које су мештани Гамзиграда из Зајечара називали Каструм. Почело је, у ствари, од раскошног мозаика изузетне вредности за који је утврђено да се зове „Венатори” (ловци). Откривен је 2. јуна 1953. године, само 19 дана након почетка званичних истраживања. И одмах се родила сумња: откуд тако раскошан украс у војном утврђењу. Да је у питању нека раскошна грађевина, а не утврђење, већ тада су посумњали први њени истраживачи – Векослав Поповић, први директор зајечарског Народног музеја, и Ђорђе Мано Зиси, археолог. Али, њиховим „Венаторима”, нажалост, није било суђено да остану у зајечарском музеју. Убрзо је у посету Тимочкој крајини, 8. јуна 1961. године, стигао Јосип Броз Тито и тимочки руководиоци су мозаик поклонили драгом вођи. Срећом, он је ипак после 34 године враћен Зајечарцима, 14. децембра 1995. године.

Уследила су нова ископавања. Откривени су нови мозаици, украсна пластика, храмови, вајарски кипови Јупитера и Аријадне, заштитне куле. Све царски раскошно. Указивала се палата. Академик Срејовић је, најзад, и званично 1984. године саопштио да је то Ромулијана, палата коју је саградио римски цар Галерије и дао јој име по његовој мајци Ромули. Управо је те године у лето истраживачка екипа академика Срејовића у југозападном делу палате пронашла камени блок архиволте, од туфопешчара, на којој је уклесан натпис Felix Romuliana (Срећна Ромулијана). Следили су нови убедљиви истраживачки докази Срејовића: јуна 1993. откривена је глава са бисте императора Галерија, а од 1989. до 1993. године откривено је и више сакралних објеката на брду Магури, изнад палате, где су чином апотеозе, спаљивањем после смрти, уздигнути Галерије и његова мајка.

После уписа на листу Унеска почела је нова ера Ромулијане. То је период када Народним музејом у Зајечару, укљученом у сва ова истраживања, руководи Бора Димитријевић. У разговору за „Политику”, поводом шест деценија истраживања ове римске царске палате, он истиче најбитније.

Најпре су, вели, на Ромулијану стигли стручњаци Немачког археолошког института из Франкфурта и почели да примењују савремене истраживачке методе – геомагнетску и геофизичку. Од 2003. до краја прошле године под земљом је у околини палате снимљено (детектовано), без ископавања, више од 50 врло занимљивих грађевина. У насељу са урбаним одликама ван северног зида палате назначена је и грађевина где је рођен Галерије. Тиме је побијена тврдња да је градитељ Ромулијане рођен у неком удаљеном тимочком селу.

Светски значајно откриће јесте откриће мермерне статуе трачког коњаника. Она је откривена је 17. јуна 2010. године. Неочекивано, откривено је и седам хришћанских базилика које су, ван зидова палате, грађене између 4. и 6. века.///

Извор: Политика, видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Romulijani-vise-ne-preti-korov.sr.html

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s