Последњи коментари на Тодоровићев чланак о књижевним наградама у Србији

Последњи коментари

Поздрав из Београда, почетак пролећа 2013, снимак Шоле Соколовић

Поздрав из Београда, почетак пролећа 2013, снимак Шоле Соколовић

jovan mitrović | 13/02/2012 17:15

Danas, ako si prosečan pisac – moraš se obavezno baviti politikom i zatražiti da, ako politička opcija kojoj pripadaš pobedi, uprohode tvoj lik u budžetske strukture Mesne zajadnice, Mesne kancelarije, Opštinske, Gradske, Pokrajinske ili Republičke institucije koje su spojive i dobro uprezane kulturnom politikom jer samo i jedino tako možeš biti Veliki pisac svojoj majci i kućnom savetu a sve uz blagoslov države Srbije.

Možda dosegneš i kakvu nagradu poput NIN-ove (pod uslovom da nisi uspeo da se ubaciš u pomenute institucije već si bio u EMBAHADAMA) pa čak budeš i svečanik na otvaranju kakvih manifestacija ili Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu ili počasnik prilikom donošenja odluka o Nacionalnim penzijama. Primera radi, učitelj – stariji i odnegovan nakon revolucije od rudarsko-topioničarskog radnika u prosvetara i opštedobrobitnika koje je izveo mnoge generacije i pomogao im da švate nešvatljivo u vreme crvenog jednoumlja.
PISAC IZ BGD ZNA SE KO

мирослав тодоровић | 13/02/2012 19:56

И Драган Великић у тексту „Кланови и кухиње“(Политика, 15. 04. 2005.) истиче: „Кланови и кухиње су константа сваке књижевне сцене. Склапају се савези , „мале Антанте“ фаворизују сопствене пулене, промовишу моделе који за неко време представљају литерарни канон. Смењују се генерације, увећавају листе објављених дела на клапнама едиција. Јер, увек су исти почеци, тројке из шума прерасту у одреде, комесари арбитрирају, чувају леђа један другоме. Развијају се стратегије, технике незамерања горњи и доњи притисак, у баруштинама ветар само за кратко помери острва жабокречине…Нико нема шта да пита, јер мало ко шта зна“….А, ви хоћете правду. „По правду ћете се на небо попети“, поручује песникиња М. Булатовић.

Vasilije d. Varinac | 13/02/2012 22:45

Поштујем свачије мишљење, али – мислим да је М.Тодоровић на њему својствен, поетски начин, описао вишегодишњу праксу да се књижевне награде додељују унутар кланова. Сви, који иоле прате књижевно-критичарску сцену Србије знају који су то кланови, ко којем и зашто припада. Каква је то награда када се добитник зна неколико месеци пре него што жири, ма какав био, објави одлуку о добитнику.
Имам и једну замерку у погледу примера којим се послужио у уводу текста јер се још у априлу-мају прошле године знало да је Милош Јанковић добитник награде Милан Ракић. То што је наведени песник вратио награду ја не бих огласио моралним чином, напротив… Уосталом, свако добронамеран може да попише све његове награде у 2011.години и
анализом чланова жирија који су му награде додељивали, добиће врло индикативан податак.
Господина Сашу Јеленковића врло ценим као песника са интегритетом, али не разумем на који начин се препознао у Тодоровићевом тексту.

________ Извор: Политика: Погледи: видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Ziri-piscevih-prijatelja.sr.html

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s