Занимљива идеја Виктора Лазића

 

 

Авантуриста, адвокат, путописац, преводилац и докторанд кинеског права, Виктор Лазић је аутобусима, авионима, моторима, пешице, колима, на леђима слонова, камила и коња обишао велики део планете, написао три књиге, побегао са сопственог венчања које су му организовали људождери и вратио се у загрљај вереници Александри која га је чекала у Београду

Vitor Lazic

Vitor Lazic

Као превремено рођеној беби Виктору Лазићу (28) лекари нису давали превелике шансе да преживи. Дуго је био у инкубатору, а родитељи су му по изласку из болнице дали име Виктор јер је попут великог борца, тако сићушан, добио своју прву и најважнију битку. Данас овај изузетно образован, занимљив, елоквентан и успешан младић захваљујући путовањима на која је одлазио са мало новца и много радости иза себе има толико животног искуства и авантура да све то, како каже, не би могло да се исприча ни на хиљадама страница књига и филмских сценарија. Одувек је био свестран, самосталан, радознао и „свој”, ђак генерације у средњој Биротехничкој школи и одличан студент Правног факултета у Београду. Има своју адвокатску канцеларију, написао је три књиге путописа: „Тумарање земљом осмеха”, „У срцу Суматре” и „Велика авантура”, бави се преводилаштвом, нумизматиком, филателијом, а ускоро ће отворити музеј путовања у којем ће се наћи неколико тона књига и необичних предмета које је доносио из читавог света.

– Отворићу музеј и библиотеку путовања – прича Виктор. – Ту ће се наћи и књиге на бамбусу, костима, палмином лишћу, магијске књиге са Суматре, као и оне од пиринча, из Кине, које у случају глади могу да се поједу.Ту ће бити и предмети које сам доносио из читавог света – од Индијанаца Северне Америке до Абориџина Аустралије и из џунгли Азије, а најдражи су ми они које сам најтеже добио.

Током свог најдужег путовања од годину и по, са којег се вратио са 22 килограма мање и безброј авантура, осам дана провео је и у затвору после хапшења на граници Грузије и Јужне Осетије јер су локалне власти мислиле да је шпијун. Ни том приликом није пропустио могућност да дође до још неколико занимљивих књига.

– Прва два дана сам провео у мрачној самици на чијим зидовима је била крв, нудили су ми да се убијем, као и помоћ у томе. Последњи новац који сам тад имао код себе дао сам стражарима и подмитио их да би ми купили неколико књига у књижари која се налазила преко пута затвора – присећа се Виктор.

Родитељима данас популарног авантуристе, мајци Горици која је по струци правник и оцу Браниславу који је радни век провео као инжењер, током свих ових година није било нимало лако да са стрепњом испраћају и дочекују свог сина јединца.

 

– Сад су се већ навикли, све им је то постало нормално. Ни сам не знам како је све почело. Много сам путовао и с родитељима као дечак, мада они нису авантуристи као ја.

Купање магараца

Као један од најбољих ученика, у Београду је као средњошколац примао стипендију коју углавном није трошио, већ је тај новац штедео како би могао да путује. После матуре је рекао родитељима да одлази на Тајланд. Још се добро сећа њиховог страха и забринутости како ће се сам снаћи у „земљи осмеха”, али они ни на који начин нису могли да га спрече у науму. Имао је новац за авионску карту и двонедељни боравак, али је Виктор тад остао на Тајланду чак месец и по…

 

      Извор:  Више: http://politika-ad.com/viva-cms/viktor-lazic-knjige-za-pojesti/

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s