А одозгоре ‘мерички сан                                          А одоздоле руски гас                                          Само ћемо, одједаред, уочин… /ненародна песма, шкргнути  бећарац/ Људмили и Угљеши,децама Умиљава се, умиљава видљиво ово штене Време носи вашке, простор кади срце, Чула један век пре знају шта ће бити, Док то  дође до речи,док то стигне до душе живот ће већ бити […]

Мене је задивио овај отворени говор у белгијском парламенту.* Али сам исто толико пажње посветио оном лицемеру изнад говорника, који не показује ни једним знаком на безличном, задриглом лицу, да схвата ове речи истине. Тај идиот се труди да покаже што мање пажње говорнику и чак и више: да покаже неуважавање према њему. Да ли […]

ПРЕОБРАЋЕН Сунце има моје очи, руке, ноге. Али сунце не може да сиђе у бунар са леденом водом. Ја се и у мрклој ноћи кад сунце мине за обзорјем, сећам сунца. Што је још занимљивије и кад зажмурим опет га видим. КРТИЦА На ливади тик уз шуму, леш кртице почива. Јадна кртица, где је нашла […]

Роману Вука Драшковића Via Romana* није потребна друга препорука, осим неспретне белешке издавача на полеђини корица**. Роман је сам себи препорука, упркос томе што је лоше прошао код тзв. НИН-овог жирија***. Драшковић није имао нити може имати срећу, као писац, са свом том наметачком, новојањичарском боранијом. Колико знам, Драшковић је прву своју и можда и […]