Први је одбио,
Други прихватио,
Трећи – трећа срећа – образлаже.
Об – разлаже?
Образ – лаже?
Да га чују сви,
Цео свет.
У улици краљице Марије,
Треснуо је из ведра неба гроб,
Хтео је да запише сваку реч,
Умачући перо у сузе,
Али – његову прву срећу узе
– према речима видовите жене
са митског поља крај Дунава –
зеленаш, завидник, лажни пријатељ,
можда лака женска?
Демократски привиди,
Неописане трагедије,
Суша која све суши пред собом,
Наш истински живот и наш лажни,
Нашу горку судбину и нашу измишљену,
Језера усред кукуруза, села крај рајских река.
Оберсрећник образлаже
И хвата се за об, раз,
Рци, висећи као слепи миш
О плафону неке пећине
Коју је само у сну видео…
Бекет га гледа строго
И право у очи
Прекрштених руку
И запаљене цигарете…
(24.07.2012. По повратку из Ш.)
