Просјански пут / Напетост

Просјански пут се може измерити. Рецимо, не може бити дужи од једног километра, можда и нешто мање, око миље?

То се може утврдити сутра и прекосутра. Имао сам шест деценија и никада нисам премерио тај пут којим сам прошао  толико пута. Тај пут вијуга уз пружни насип кроз Коракњице и ПросјанеЛакомицу. На њему се догодило све, од рађања живота до сушења брестова и апокалипсе. И кад бих хтео да опишем све заплете и почетке, пустоловине којима управља неки фатум или господар пролазности, непријатељ смртних, а хтео сам то и као младић опчињен цветовима бундева и татуле крај пута, или шуморењем брестова, као што хоћу и данас, зауставио бих се крај спржене траве, крај осушеног троскота или боце, или прашине боје зрневља пшенице. Тај пут је отац многих других, потоњих путева; и његова је душа изван њега, изван Просјана. На његовом крају; у блиској даљини; тамо преко реке, изнад врхова топола, можда у облацима и поветарцу? У  напетости?

Да: у напетости.

Пут је ту да по њему напредује напетост, не опуштеност.

Не један, него више појединаца, изниклих крај тога пута, отиснулу су се у бели свет, и понели његову дужину и суштину као меру.

Дужина и суштина тога пута су тешко изрециви, као уосталом и оно о чему упорно и са тугом размишљам последњих недеља: дух српске књижевности.  Напетост је још понајближа суштини тога пута…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s