СМИСАО УМЕТНОСТИ ИДЕНТИЧАН СМИСЛУ ЖИВОТА
За двадесет пет година од своје прве самосталне изложбе, Тијана је доследно градила особену поетику. Било јој је важно и шта и како слика. Засновала је уметност на доживљају себе и окружења, затим се све више трудила да сазнањима и искуством начини мале помаке у свом микрокосмосу који и своди и шири до неслућених размера. Стремила је ликовном говору који јој највише одговара. Кретала се од реаговања на нешто што не може да промени, до мудрог проналажења језика којим исказује све чиме уобличава аутопортрет, не физички него много сложенији, унутарњи, саткан од духа, душе, знања и емоција. Себе је нудила и нуди кроз целину свог стваралаштва. Сваки поетски круг износила је пред суд критичара и љубитеља. Ишла је спиралом која се све више отварала.Зато генезу њених пластчних садржаја, од конструкције пиктуралног, преко превласти цртежа и експресије, до суптилно поетско-онириичког и надреалног, лако пратимо преко изложби које је редовно приређивала да би и сама сагледала пређени пут и пронашла нови.
Тијана и даље вештотвори нову, метафизичку реалност, показује радозналост и маштовитост, такође и јасне ставове о уметности и животу. Као хелиотеист, такође и оптимиста из очајања, она не излива чемер и јад свакодневице, не изазива обрнуту катарзу него растерећује и улива наду да је све лако и могуће. Зато њена стремљења повезујемо са ставовима Николаја Берђајева који у огледу Стваралаштво и лепота -Уметност и теургија тврди: Циљ сваког стваралачког чина је – стварање другог бића, другог живота, пробој кроз овај свет ка другом свету, од хаотично-тегобног света ка слободном и дивном космосу. Задатак стваралачког уметничког чина је -теургијски. Верујемо да наша уметница испуњава величанпвен задатак, озарује нас својом светлошћу, продужава црвену нит сликарства од пећинских цртежа, преко српских средњовековних фресака и ренесансе до модерне, постмодерне и савремених токова. По достигнутим вредностима, оценама стручњака, добијеним престижним наградама, врхунским остварењима на угледним изложбама и ремек-делима у Народном музеју, обезбедила је свом опусу значајно место у историји уметности.
Љубица Миљковић
Извор: Каталог изложбе у „Народном музеју“ у Пожаревцу
_____________
1966 – 24.09. рођена у Београду
1984- Почелa да студира сликарство на ФЛУ у Београду
1986- Јула ове и следеће године била члан рестаураторско-конзерваторске екипе у Манастиру Копорин и радила на завршним конзервзторским радовима
1989 – Дипломирала на ФЛУ у Београду, у класи проф. Момчила Антоновића
1993-Магистрирала наФЛУ уБеограду
Постала чланУЛУС-а
Члан рестаураторско-конзерваторске екипе у Саборној цркви, Београд
Члан рестаураторско-конзерваторске екипе у Манастиру Студеница
2009 – Редовни професор на Факултету за уметност и дизајн Мегатренд универзитета у Београду
Ментор на докторским студијама из области ликовних уметности на Факултету за уметност и дизајн Мегатренд универзитета у Београду.
2013 – Продекан за наставу на Факултету за уметност и дизајн Мегатренд универзитетаНАГРАДЕ
1997-111 награда на 6. бијеналу „У светлости Милене“у Пожаревцу
2000 Награда за сликарство на 4. пролећном аналу у Чачку
2002- Награда организатора на Пролећном аналу у Чачку
2003- Златна палета УЛУС-а на Пролећној зложби у Београду
Награда Милешевски анђео Уметничке колоније Милешевска светлост уПријепољу
2005 – Гран-при на 10. бијеналу „У светлости Милене“ у ПожаревцуВидети више: https://www.facebook.com/pages/Tijana-Fi%C5%A1i%C4%87-slike-i-arhiva/262688743746105?id=262688743746105&sk=infohttp://vimeo.com/61197439
ЛеЗ 0005737