Vladu Lešića bije glas da će dobiti ogromno bogatstvo

Povratak oduzete imovine čekaju potomci bogatih porodica u Srbiji (4).

Srpski Rokfeler traži Dedinje

 Vlada Lešić

Vlada Lešić

BEOGRADSKOG muzičara Vladu Lešića bije glas da će mu pripasti najveće bogatstvo u Srbiji ako i kada zaživi zakon o restituciji. Ali, potomak predratnih industrijalaca, bankara i veleposednika Savčića i Acovića, kaže da se umorio od iščekivanja da postane bogat. Pokazuje požutele novine s početka prošle decenije sa naslovom „Srpski Rokfeler“ čim bude usvojen zakon o restituciji, i rezignirano konstatuje da se taj proces otegao kao gladna godina bez pravičnog rešenja na vidiku.

Porodice Savčić i Acović osuđene su 1946. za saradnju s okupatorom i ratno profiterstvo zbog čega im je oduzeta imovina procenjena na ondašnjih 970 miliona dolara. Lešić je uspeo da rehabilituje pretke na sudu, u čijem rešenju piše da su oni žrtve političkog procesa čiji je cilj bio otimačina imovine. Zato on sada traži od države da vrati mnogobrojne vile na Senjaku, Topčideru, Košutnjaku i Dedinju, uključujući i čuvenu rezidenciju u Užičkoj 15 gde su stanovali Tito i Jovanka, a zatim Sloba i Mira. Ovom spisku treba dodati mnogo zgrada i placeva na Dorćolu, Savskom vencu i u Starom gradu, uključujući i palatu na brojevima od 1 do 3 u Knez Mihailovoj, kao i veliki deo zemljišta na kome je podignut Novi Beograd.

Ali i to je neznatan deo potencijalnog Lešićevog bogatstva u odnosu na vrednost industrijskih objekata, uključujući železaru Sartid (sad Ju-es-stil), cementare u Beočinu i Novom Popovcu, deset rudnika, među kojima su kosmetski basen lignita i Trepča, kao i termoelektrana „Obilić“.

RECIPROCITET 
SAVČIĆI i Acovići, čiji je Lešić jedan od naslednika, ostavili su basnoslovnu imovinu širom Jugoslavije, pa je on sad prinuđen da se bori ne samo s ovdašnjom administracijom već s birokratijama nekoliko tranzicionih državica i paradržave Kosovo. – Od Slovenaca sam dobio pisano obaveštenje da ću dobiti svoju imovinu kad Srbija počne da vraća imovinu slovenačkim građanima.

Lešić i njegovi rođaci smatraju da u njihova baštinu spadaju i sve banke osnovane deonicama Savčića i Acovića, kao što su JIK banka, Beobanka, kao i strane banke koje su ih preuzele posle 2000. godine. Naslednici ne zaboravljaju ni osiguravajuća društva „Dunav“ i DDOR „Novi Sad“, za koja tvrdi da su samo preimenovane osiguravajuće kuće koje je država oduzela od njihovih predaka.

Ipak, Lešić – nesuđeni „srpski Rokfeler“ – i dalje živi od muzike i stanuje u jednom delu porodične kuće iz 1906. godine u ulici Đure Daničića, jedinoj imovini koju je država ostavila njegovoj baki i majci.

– Prema aktuelnom nacrtu zakona nepravda koju je pretrpela moja porodica bila bi samo ponovo potvrđena i ozakonjena. Miloševićev zakon o privatizaciji ozakonio je otimačinu do devedestih, a ovaj nacrt želi da to isto učini za period posle 2000. godine. Kad bi mi država vraćala u obveznicama imovinu trebalo bi mi više od 300 godina da je naplatim! Međutim ne bih se mnogo začudio da neki ljudi iz institucija EU podrže ovakav nacrt, s obzirom na to da su smederevska železara i cementare u Beočinu i Popovcu „privatizovane“ iako sam kupce upozorio da je reč o ukradenoj imovini moje porodice – kaže Lešić.

Naš sagovornik kaže da mu najteže pada to što su posle promena 2000. i ljudi bliski novoj vlasti počeli da mu uzurpiraju imovinu.

– Iznad mog stana, jedinog ostatka porodičnog bogatstva, uprkos svim zakonima oni su počeli da nelegalno zidaju potkrovlje. Nije ih sprečilo ni to što zgrada treba da mi bude vraćena zaštićena kao spomenik kulture! Kad sam pokušao da ih zaustavim optužili su me za lažno predstavljanje pa sam i na sudu dokazivao da sam ja – ja! Dokazao sam i gradnja je zabranjena, ali oni ipak nadzidaše potkrovlje, a država koja treba da me štiti ništa ne preduzima. Šta onda da očekujem od zakona o restituciji – pita se Lešić.

PRAVOSNAŽNE PRESUDE

NI SVI naslednici nisu isti, mnogi od restitucije prave cirkus i zamagljuju suštinu problema, zlovoljno komentariše Vlada Lešić.

– Bogatstvo i privredni, ekonomski, kulturni i sav drugi prosperitet Srbije je pre Drugog svetskog rata nosilo najviše pedeset porodica, među kojima je i moja. Upravo njihove naslednike najviše pogađa nepravedan Nacrt zakona o restituciji.

U Ministarstvu pravde kažu da će konfiskovana imovina biti vraćana u naturalnom obliku ili u državnim obveznicama, isključivo onim naslednicima koji imaju pravosnažnu presudu o rehabilitaciji predaka. Do sada je doneto 1.480 takvih presuda, a još 800 čeka konačan ishod.

****

Izdavanje državnih obveznica za imovinu:

UZ EVRE I KAMATA

Proces restitucije u Srbiji biće završen 2030. godine. Naime, do tada će i raniji vlasnici i njihovi naslednici, kojima imovina neće biti vraćena u naturi, naplatiti obveznice. Država će početi da izdaje ove vrednosne papire 2015. a na osnovu uredbe, koju će Vlada Srbije po zakonu o vraćanju imovine biti dužna da usvoji do 31. decembra 2014. godine.

Umesto da glase na dinare, obveznice će biti nominovane u evrima, a ukupan iznos koji je predviđen za obeštećenje ranijih vlasnika i njihovih naslednika je dve milijarde evra. To ujedno predstavlja i maksimalnu sumu za tu namenu i reč je o šest odsto BDP kako je nedavno i dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Predlogom zakona o vraćanju imovine i obveznicama predviđena je i kamata od dva odsto.

– Obveznice će se izdavati na period od 15 godina, a za građane starije od 70 godina na period od pet godina – ističe Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. – Obveznice su oslobođene svih poreza i nameta. Za one koji pak dobiju rešenje o obeštećenju nakon izdavanja obveznica 2015. godine, njima će se u novcu isplatiti iznos glavnice i pripadajuće kamate za ukupan period do momenta donošenja rešenja. Inače, postoji mogućnost da se obveznice prodaju na berzi. Po ranijem vlasniku, maksimalni iznos obeštećenja je 500.000 evra.

Svi raniji vlasnici imaju pravo i na akontaciju obeštećenja od 10 odsto, koju će im država u novcu isplatiti na osnovu pravosnažnog rešenja o pravu na obeštećenje. Iznos akontacije ne može da premaši 10.000 evra po bivšem vlasniku. Za iznos isplaćene akontacije umanjiće se obeštećenje u obveznicama. 

PRESTOLONASLEDNIK NEZADOVOLJAN

U vezi usvajanja zakona o restituciji prestolonaslednik Aleksandar je izjavio da je očigledno da postoje razlike koje među zainteresovanim stranama, uključujući profesionalni i lični aspekt, zahtevaju dublje razmatranje.

– Javna rasprava je bila neuobičajeno kratka i ograničena na vreme letnjih godišnjih odmora. Nije nas uverila da je pristup predlagača u načelu prihvatljiv, neosporan i ohrabrujući, što se tiče budućnosti nacije. Ako se privatno vlasništvo tretira kao neka vrsta ograničenog prava sa aspekta navodnog javnog dobra, to se mora tumačiti kao loš odnos prema problematici ljudskih prava uopšte – kaže prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

****

Reakcija Jelisavete Karađorđević na Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju:

VELIKA NEPRAVDA PREMA GRAĐANIMA

U okviru javne rasprave o novom zakonu o restituciji, kneginja Jelisaveta Karađorđević, jedan od naslednika nacionalizovane imovine kraljevske porodice, uputila je Narodnoj skupštini Srbije predlog za dopunu ovog zakona. Kneginja smatra da Nacrt zakona nudi selektivna rešenja i da se ne drži obećanja države da će nacionalizovana imovina biti vraćena u naturi.

– U skladu sa prvim proklamovanim principom predlagača zakona o „ispravci istorijske nepravde“, to ispravljanje ne treba da bude selektivno i da se nekome nudi u naturi, a nekome kao materijalno obeštećenje. Ono treba da se odnosi i na sve objekte, gde je vlasnik država Srbija, osim na one objekte koji su u vlasništvu države i koriste se za smeštaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava – smatra kneginja Jelisaveta, koja potražuje vilu „Crnogorka“ na Topčideru, koja je data Crnoj Gori za ambasadu.

Radi se o nepokretnostima koje su u vlasništvu Republike Srbije, i ona ih izdaje stranim državama u zakup, bez postojanja ugovorne ili zakonske obaveza Republike Srbije. Tako država Srbija neke svoje građane stavlja u drugorazredni, nepovoljniji položaj pozivajući se na „obaveze“ koje ne postoje, jer ih naša država nije preuzela međunarodnim ugovorima.

– Proizlazi da su našoj državi preče strane zemlje prema kojima nema ugovornu obavezu, od njenih sopstvenih građana, prema kojima ima obavezu – tvrdi Jelisaveta i upozorava da će svi oni građani koji budu obeštećeni u novcu biti diskriminisani u odnosu na one građane koji će biti obeštećeni u naturalnom obliku. Vrednost novčane naknade će biti znatno manja i limitiranog iznosa u odnosu na stvarnu vrednost nepokretnosti.

)= izvor: Novosti

ЛеЗ 0005740    

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s