Тито је умро пре 32 године, а ми још увек (у Србији) живимо у дугом тунелу титоизма!
Доказ: Пренос посмртних остатака Њ. К. В. краља Петра Карађорђевића II из Либертвила (САД) у Србију , јуче. Вест о томе је у Србији објављивана на претпоследњем месту, испред прогнозе времена! Зар то није била прворазредна вест? Уредник чувене „Политике“ (пардон „Јулитике“, како су је етикетирали неки савремени писци, који су „забрањени“ и данас у том листу) сматра да није! Ми, Срби ове 2013. године, не би смели да се заносимо илузијама: криза коју преживљавамо није само политичка, демократска, национална, економска; њена суштина је духовна и налази се у дубини српског постојања! Кад помислим, јер дуго памтим и тешко заборављам, како је недељама у Србији и ондашњој СФРЈ смрт ондашњег тиранина, не била прва вест, него Страва у дословном смислу речи, мени се чини да су се тзв. демократске промене о којима се труби у Србији нису догодиле, тј. да су били некакви козметички покушаји. Остао је дуг, предуг тунел из кога нисмо изашли, у коме нема духовног, већ неког другог зрачења. Срби касне не 32 године, већ пола века! Невероватно је како је дочекан последњи југословенски краљ, можемо рећи и мученик, који никад није абдицирао! Зашто је Србима и данас милији тзв. „Црвени краљ“ од њиховог српског краља?…
Ево једног цитата Иљина, који упућује на очигледност нашег српског посрнућа:
Ми немамо права ни основа да наш крах приказујемо као „невину“ и „безопасну“ случајност. Ми морамо пронаћи у себи одважност и морамо изоштрити поглед како бисмо ствари видели онаквима какве оне заиста јесу; морамо у себи наћи вољу како бисмо изрекли сву истину и кренули новим путевима. Треба да се ослободимо свакодневних ситница и да се навикнемо да гледамо у даљину: куда иде, куда клизи савремени свет? шта нас чека? шта нам је чинити како бисмо предупредили најгоре и изградили нов, прелепи живот?….
(Извор: Иван Иљин: Пут ка очигледности, поговор, О духовном зтачењу, стр. 194. – Логос, Београд, 2012)
Оног тренутка када је Тито сахрањен, Срби су имали једну државну идеју: Живео Краљ!
Или мислите да нису? Да још увек већина дрема оним сном којим их је успавао Отац народа и нација?
ЛеЗ 0005721